Tajne starih Grka kako biti u kondiciji bez odlaska u teretanu

Najranije civilizacije shvatale su značaj fizičke kulture za duh, moral i zdravlje jednog naroda, a ta tradicija se i pored brojnih izazova i novonastalih bolesti modernog čoveka pokušava održati postojanjem brojnih sportskih klubova, teretana i amaterskih društava koji skupa propagiraju redovnu fizičku aktivnost.

Istorija javnih teretana može se uočiti nekoliko hiljada godina unazad, a možda najraniji podatak vodi nas do gimnazija i obrazovnih ustanova antičke Grčke.

Danas i pored savršenih uslova za vežbanje, treniranje i održavanje zdravlja i kondicije, mnogi zapostavljaju ovaj vrlo bitan aspekt ljudskog psihofizičkog zdravlja.

Zapostavljanje fizičke kulture u savremenom dobu navodi na zabrinutost za budućnost i fizičko zdravlje narednih generacija, naročito ako se uzme u obzir ubrzan proces digitalizacije i robotizacije dobara i usluga koje možemo posedovati sedeći u udobnoj fotelji uz samo jedan klik na našem mobilnom telefonu.

Kako je to bilo u neka davna vremena?

Stara Grčka je koren onoga što danas nazivamo teretanom. U njima su se mladići spremali za život i rat, ali i prve Olimpijske igre.

Kondicija je i tada, kao i danas, bila privlačna i na ceni, a briga o telu sastavni deo filozofije starih Grka.

I najveći filozofi poput Platona i Aristotela su u svojim školama praktikovali i čuvali značaj fizičke kulture smatrajući je neophodnom kako bi se u zdravom telu sačuvao zdrav duh.

U Rimu su takođe umnogome vodili računa kako biti u formi i fizički besprekornom stanju.

Takođe, svima je poznat pojam Gladijatora. To su uglavnom bili ratni zarobljenici ili osuđeni kriminalci, a retko slobodni ljudi, koji su se pred punim arenama u Rimskom carstvu borili jedni protiv drugih ili protiv divljih zveri kako bi zabavljali izmanipulisano stanovništvo carstva željnog krvi.

Njihovi treninzi su sasvim sigurno bili maksimalno intenzivni, jer se uvek radilo o borbi na život i smrt, u zavisnosti od raspoloženja publike u arenama ili samog Imperatora.

Inspirisani ovim opakim borcima, ljudi savremenog doba odlučili su da konstruišu modernu opremu za trening, a sprava Gladijator je danas pristupačna za gotovo svačiji novčanik i pogodna za svačiji porodični dom kako bi se održala i poboljšala fizička kondicija.

Izlazak iz srednjovekovnog mraka i preporod fitnesa

Nakon pada Grčke i Rima zajedno sa umetnošću i muzikom nestale su i teretane jer je težnja za zdravim i izvajanim telom bila prezrena i odbačena.

Tek mnogo godina kasnije, početkom 19. veka, teretane su u Nemačkoj doživele nešto što možemo tumačiti kao manji preporod.

Već sredinom 19. veka fiskulturne sale počele su da se grade uz same škole kako bi se omladini omogućio napredni atletski program. Rezultat je bila ponovna fascinacija estetikom ljudskog tela, ali i shvatanje svih zdravstvenih prednosti redovnog vežbanja.

Rani počeci komercijalnih teretana

Možda niste znali ovaj zanimljiv podatak da se nastanak prve komercijalne teretane pripisuje francuskom gimnastičaru i ‘strongmenu’ odnosno snagatoru, Hipolitu Trijatu.

On je svoj fitnes klub otvorio u Briselu, a zatim i drugi u Parizu kasnih 1840-ih.

Nakon njega, krajem 19. veka, teretanu je osnovao još jedan ‘strongman’ tog doba Eugen Sandov, koji je početkom 20. veka, 1901. godine, organizovao prvo svetsko takmičenje u bodibildingu.

Sandov je uvideo poslovnu priliku i rastuću popularnost ovakvog stila života te je odlučio da ga dalje promoviše različtim događajima, publikacijama, sportskom opremom i dijetalnim proizvodima širom Velike Britanije.

I dan danas, nagrada na takmičenju Mister Olimpija nosi naziv fitnes pionira Eugena Sandova.

Američka fitnes legenda Džek Lalejn je 1939. godine osnovao prvi fitnes klub u Sjedinjenim Državama, u Ouklandu u Kaliforniji.

On je bio među prvim zagovornicima ideje da je i ženama mesto u teretani, a u toj inicijativi ga na samom početku gotovo niko nije podržao, smatrajući teretane i fitnes klubove isključivo muškom oazom.

Lalejn se slobodno može smatrati vizionarom, jer žene danas čine veći deo populacije koja ide u teretane.

Moderno doba

Danas ne postoje samo klasične teretane prepune tegova i testosterona, već se koncept treniranja dovodi do savršenstva tragajući za detaljima koji prave razliku.

Danas se možete odlučiti i za kros fit, aerobik, pilates, jogu, ali i mnoge druge forme fizičke aktivnosti koja pre svega pogoduje fizičkom zdravlju, a onda i zdravlju duha i estetskom izgledu.

Budućnost je u svakom pogledu neizvesna, pa je tako i u slučaju fitnesa i fizičke kulture. Važno je da sačuvamo svest o njenom značaju, a onda će i sve tehnološke inovacije biti u službi čoveka i njegovog psihofizičkog zdravlja.