Pomalo apsurdno, u današnjem svetu koji broji rekordan broj stanovnika planete neplodnost postaje ozbiljan problem savremenih ljudi.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 48 miliona parova širom sveta bori se sa ovom vrstom problema.
Na neplodnost utiče više različitih faktora, od promene životnog stila i davanja prioriteta karijernom pozivu i afirmaciji, do svakodnevnih obaveza, povećanog stresa i nezdrave hrane.
Do ovih odrednica došlo se mnogobrojnim istraživanjima i neki sažeti zaključak upravo glasi da savremeni način života ima ozbiljan uticaj na okidače koji dovode do neplodnosti.
O čemu je zapravo reč i šta pojedinac može učiniti da preokrene ovu nepovoljnu situaciju i napravi pozitivan iskorak u rešavanju problema neplodnosti?
Nažalost, nisu uzroci neplodnosti isključivo skup loših životnih navika, nezdrava ishrana, stres, nedostatak fizičke aktivnosti ili povećana telesna masa. Ukoliko se isključivo na ovaj način posmatraju činjenice koje bi trebale da raščlane problem neplodnosti onda se može reći da je on prilično pojednostavljen.
Međutim, stvari su mnogo kompleksnije i komplikovanije.
Hemijski otrovi
Kada je reč o hemijskim otrovima to se ne mora nužno odnositi na fabrička isparenja, nuklearne katastrofe ili rudarka jalovišta.
Toliko je hemijski štetnih supstanci koje svakodnevno koristimo, jer ih države i instituti dozvoljavaju u robi široke potrošnje koja neminovno uništava naše zdravlje.
Deterdžent
Primer dubljih komplikacija je štetan uticaj deterdženta koji koristimo na naše reproduktivne organe i to je jedan od okidača na koje niko ne obraća pažnju.
Prekomerna upotreba toksičnih deterdženata za pranje veša ima negativan uticaj na broj spermatozoida i kvalitet sperme kod muškaraca. Emulgator u deterdžentu, nonilfenol, izaziva i povećava rizik od neplodnosti, a o ovome malo ko zna i još manje govori.
Teflonsko posuđe
Posuđe koje koristimo u pripremanju hrane često je napravljeno od jeftinih i loših materijala poput teflona i različitih vrsta takozvanih perfluorooktansulfonskih kiselina koje se smatraju veoma štetnim i opasnim po naše zdravlje.
Stručnjaci tvrde da prekomerno izlaganje ovim toksičnim hemikalijama negativno utiče na plodnost jer kod žena doprinosi nepravilnostima u menstrualnom ciklusu zbog loših ciklusa ovulacije, dok kod muškaraca pogubno utiče na kvalitet sperme.
Plastična ambalaža
Takođe, negativni uticaj plastične ambalaže danas je opštepoznata činjenica. Plastika je prethodnih decenija zatrpala svetsko tržište zbog jeftine proizvodnje, ali se poslednjih godina podigla svetska kampanja kako bi se plastika koliko je moguće izbacila iz svakodnevne upotrebe i zamenila prirodnijim materijalima.
Svi uglavnom pijemo vodu iz plastičnih flaša i čuvamo ostatke hrane u plastičnim ambalažama, iako znamo da je plastika štetna po zdravlje i naročito da je jedan od vodećih faktora koji doprinosi neplodnosti.
Većina plastičnih ambalaža sadrži toksičnu hemikaliju zvanu bisfenol-A, koja je kod muškaraca u direktnoj korelaciji sa niskim brojem spermatozoida.
Takođe, bisfenol-a negativno utiče na rezervu jajnika kod žena, što dovodi do rizika po njihovu plodnost. Kod plastičnih proizvoda nije štetan samo bisfenol-a, već su tu i ftalati, odnosno omekšivači koji plastiku čine otpornijom na lomljenje, a koji se primera radi nalaze u vinilima pa čak i u kozmetičkim proizvodima.
Okidači neplodnosti koje unosimo kroz hranu
Ishrana je veoma bitna za čovekovo zdravlje, a samim tim i za plodnost kako mušaraca, tako i žena.
Mnoge namirnice koje nesvesno unosimo u naš organizam rade protiv nas i zbog toga je, u današnje vreme kada je izbor mnogo veći nego ikada ranije, vrlo važno povesti računa kako se i čime hranimo jer od toga direktno zavisi dobro stanje naših organa.
Kofein
Kofein je među glavnim okidačima problema neplodnosti zbog široke potrošnje i upotrebe širom sveta. Međutim, nije reč samo o konzumaciji kafe ili čajeva, već je glavni problem kofein koji se unosi kroz različita energetska i gazirana pića što negativno utiče na zdravlje naših reproduktivnih organa.
Naučne studije upozoravaju da unos kofeina iz ovakvih izvora, dugoročno gledano, veoma štetno utiče na kvalitet i koncentraciju sperme.
Takođe, unos kofeina kod žena takođe ima negativne implikacije. Naime, višak kofeina u krvotoku žena onemogućava i otežava mišićnu aktivnost jajovoda što sprečava nesmetano kretanje jajnih ćelija od jajnika ka materici, a ovime se povećava rizik od neplodnosti, odnosno sprečava se trudnoća.
Alkohol
Alkohol, poput kofeina, dugoročno šteti našem zdravlju. Alkohol dehidrira i utiče na libido, odnosno seksualni nagon pre svega kod muškaraca.
Naučnici su pronašli direktnu vezu između preterane konzumacije alkohola i umanjenog kvaliteta spermatozoida.
Kada je reč o negativnom uticaju alkohola na plodnost kod žena, radi se o tome da alkohol direktno utiče na zdravlje jetre, a njegova preterana konzumacija vodi ka stanju poznatom kao hepatična kongestija što negativno utiče na ovulaciju i balans hormona.
Prekomerni unos alkohola predstavlja rizik za pojavu hipogonadizma, stanja koji se odnosi i predstavlja nizak nivo muških polnih hormona poput testosterona što neminovno dovodi do lošeg kvaliteta sperme i njene koncentracije.
Crveno meso
Proteini koje unosimo kroz riblje, pileće ili ćureće meso smatraju se zdravim po naš organizam i reproduktivno zdravlje, ali se višak crvenog mesa koje dobijamo kroz svinjsko, goveđe ili teleće meso dugoročno posmatrano smatra nezdravim.
Zbog toga se sve više mogu čuti preporuke ženama da pređu mahom na biljnu hranu jer to pogoduje njihovoj plodnosti.
Crveno meso predstavlja jedan od glavnih okidača neplodnosti pre svega zbog viška nivoa arahidonske kiseline što dovodi do inflamatornih reakcija, a to je glavna tačka koja može dovesti do neplodnosti kod žena.
Određene naučne studije su razotkrile kako ksenobiotici u crvenom mesu doprinose lošem razvoju fetusa u materici. Prema tome, ne samo da je crveno meso štetno po plodnost već može imati ozbiljne implikacije po plod tokom trudnoće.
Slatkiši
Ovo je možda i glavna boljka većine žena, ali i muškaraca. Ogromna potreba, pa čak i zavisnost od šećera česta je pojava, još iz ranog perioda detinjstva, pa je zdrav odabir i pre svega umerenost u konzumaciji odgovor na ovu vrstu pretnje po zdravlje.
Prekomerni unos slatkiša dovodi do gojaznosti i hormonskog disbalansa što je generator koji pokreće negativni proces neplodnosti.
Žene sa viškom globulina, koji služi za vezivanje polnih hormona, imaju smanjen libido što u doglednoj budućnosti može dovesti do problema neplodnosti.
Takođe, postoji direktna veza između gojaznosti i sindroma policističnih jajnika koji je još jedan od okidača neplodnosti.
Kod muškaraca, ono što je interesantno je to da višak masnih ćelija u telu inicira lučenje estrogena, a oni sprečavaju proizvodnju androgena i lošeg kvaliteta spermatozoida.
Stres
Stres je verovatno i najveći neprijatelj modernog čoveka i glavni okidač različitih opasnih bolesti, sindroma i stanja.
Teško je u potpunosti isključiti stres, ali je znanje na koji način ga kanalisati možda i ključno u pogledu očuvanja zdravlja.
Stres predstavlja ogroman problem i prepreku kako u svakodnevnom tako i u seksualnom životu, a izrazito nepovoljno utiče i na zdravlje naših reproduktivnih organa.
Uticaj stresa na proizvodnju testosterona
Stres je, nažalost, postao neodvojivi deo savremenog sveta i deo životnog stila.
Zabrinutost za egzistenciju, višak posla ili nezaposlenost, sve su to samo mogući stresovi sa kojima se susreće većina populacije.
Bez obzira što je stres često opravdan, očekivan i normalan odgovor čoveka na životne izazove, on je poguban za zdravlje i samim tim za plodnost muškaraca i žena.
Psihološki stres je štetan za kvalitet sperme, utiče na njenu koncentraciju, izgled i sposobnost oplodnje jajne ćelije, navodi se u istraživanju Mailman škole za javno zdravlje Univerziteta Kolumbija i Škole za javno zdravlje Rutgers.
Studije pokazuju da su muškarci koji doživljavaju stres u vezi sa poslom bili izloženi povećanom riziku od hipogonadizma, koji karakteriše nizak nivo proizvodnje testosterona, a to je jedan od vodećih uzroka neplodnosti kod muškaraca.
Uticaj stresa na oslobađanje adrenalina
Svako od nas dođe u situaciju da se zbog napetosti i nervoze, odnosno usled potresnih i stresnih situacija pronađe u onoj narodnoj “pao mu je mrak na oči”. Taj mrak zapravo karakteriše povišen nivo adrenalina koji je u direktnoj korelaciji sa stresom.
Uticaj koji adrenalin ima na našu plodnost ne može se okarakterisati kao pozitivan u dužem vremenskom razdoblju.
Višak adrenalina pokreće i oslobađanje hormona prolaktina što je proces koji se direktno povezuje sa neplodnošću.
Uticaj stresa na gonadotropin
Gonadotropin je ključni hormon u procesu razvitka organizma. Igra presudnu ulogu u procesu rasta, ali i u procesu seksualnog i reproduktivnog razvitka.
Naučne studije su otkrile da višak stresa povećava nivo kortizola u krvi, koji sprečava lučenje gonadotrpina i time čovek dolazi pod rizik neplodnosti.
Rizik od neplodnosti usled sprečenog lučenja i umanjenog nivoa gonadotropina podjednak je za žene i muškarce.
Zaključak
Mnogi se pitaju kako na prirodan način, koji je to prirodan lek za potenciju i plodnost koji može rešiti nagomilane probleme.
Ne postoji magični štapić, niti je suština u tome da se tretira jedan okidač.
Rešenje je u promeni stila života, u saznavanju i obazrivosti kako bi se rizici umanjili i sveli na minimum. Povedite računa o onome šta jedete, šta pijete i šta sve unosite u svoj organizam i šta prinosite telu.
Nije cilj razvitak hipohondrije, već svesti o tome u kakvom svetu živimo. Potrebno je pronaći najefikasniji način kako se prilagoditi savremenom društvu pre svega vodeći računa o zdravlju.
Pored promena životnih navika, preporuka je uvek da se obratite izabranom lekaru, specijalisti koji će dijagnostikovati glavni uzrok problema, a samim tim i prilagoditi plan lečenja.
Preporuka
